Jedna od mnogobrojnih lepota i specifičnosti našeg glavnog grada, Beograda, je i
njegov položaj, priroda koja ga okružuje kao i izlaz na dve reke. U lepotama Dunava
i Save uživaju naši sugradjani i turisti, šetnjom priobaljem,vožnjom gliserima,
čamcima i drugim plovilima. To je lepa, ali postoji manje lepa strana ove priče. To je
neodgovorno odlaganje otpada koji ugrožava naše reke, a time i nas. Neretko, otpad
sa plovila, završi u reci. Iako Srbija ima zakonska rešenja koja zabranjuju bacanje
otpada u reke, za njihovu implementaciju i zaštitu naših reka, neophodno je
podizanje svesti, promena navika ali i omogućavanje odlaganja otpada na
odgovoran i ekološki bezbedan način. Šetači i oni koji plove Dunavom kod Ade
Huje, od nedavno otpad na pravilan način mogu odložiti na čak 5 eko ostrva, koja su
na tom potezu obale reke postavljena u okviru evropskog projekta ECOWAVES u
kome firma Eko zona Ada Huja učestvuje sa još 7 partnera iz Hrvatske, Crne Gore
,Italije ,Grčke, Slovenije ,BiH i Albanije. Na 5 lokacija duž obale Ade Huje,
postavljeno je po 5 kontejnera za selektivno odlaganje otpada – papira, stakla,
plastike, metala i mešanog otpada, objašnjava Radislav Radović direktor firme Eko
zona. On ističe da je to važan korak pre svega u cilju očuvanja reke, ali i sa
ekonomskog aspekta, jer se danas sav otpad reciklira.
Kroz Dunav i Savu u delovima koji protiču kroz Srbiju godišnje prodje samo oko
1000 kruzera, da ne pominjemo manja plovila koja koriste zaljubljenici u plovidbu.
Upravo iz tih razloga važno je da se omogući logistika i izgradi sistem za pravilno
odlaganje otpada, što je na priobalju Dunava , na Adi Huji omogućio medjunarodni
projekat ECOWAVES.
O unapredjenju upravljanja otpadom sa brodova na teritoriji zemalja ADRION, Srbija
učestvuje sa partnerima iz 7 zemalja Oni imaju more, mi reke. Bez obzira na razliku,
princip pravilnog i odgovornog odlaganja i upravljanja otpadom je isti. O iskustvima,
primerima dobre prakse i daljim koracima koje žele preduzeti, partneri na projektu
razgovarali su na završnom skupu odrzanom u Beogradu. Da prostora i zelje da se
ide korak dalje uvek ima, pokazuju i partneri iz zemalja koje su članice EU. Pitanje
pravilnog odlaganja i rukovanja otpadom sa plovila su rešili, more čuvaju, ali
nameravaju da postanu ECO luke, kaze Željko Knežević director Luke Zadar.
Od svoje ukupne dužine 2850 kilometara, kroz našu zemlju Dunav protiče dužinom
od 588 kilometara i plovan je celim tokom. Predstavlja prirodnu vezu sa Nemačkom,
Austrijom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, a našu sa prirodom. Zato je važno
da ga čuvamo i da se ekološki odgovorno ponašamo , bilo da smo šetači ili vlasnici
plovila, koji do eko ostrva na obali Ade Huje mogu doći koristeći pristane za plovila
kojih na ovom delu reke ima. Iz ECO Zone Ada Huja poručuju da je za sada tako, ali
da nameravaju da kroz neki naredni projekat obezbede brod koji bi krstario
Dunavom i sa plovila direktno prikupljao otpad. To bi bilo, ne samo ekološki održivo,
veći i finansijski isplativo imajući u vidu da danas otpad ne postoji, jer kroz reciklažu
može stvoriti novu vrednost.
