Nije uvek lako objašnjavati zašto nemamo nikog i da li je samoća naš svesni izbor ili nam se prosto dešava. Psiholog Bojana Kučinar kaže da smo definitivno mi ti koji biramo samoću…
Jedan od razloga za to mogu da budu loša ranija iskustva u ljubavnim odnosima.
– Zato unapred odustajemo od toga da nađemo partnera, jer verujemo da će nam se opet desiti isto – kaže psiholog Bojana Kučinar.
– S druge strane, razlog može biti i fiksacija na neku vezu iz prošlosti koja nam je u pozitivnom smislu promenila život, kao i manjak vere da se ponovo može doživeti takav, dobar odnos. Takođe, može da nam manjka sposobnosti za uzajamnost, da nismo sposobni za primanje i davanje, zbog čega se stvara iluzija samodovoljnosti. Često je zastupljen i strah od vezivanja, pa tako osoba može da ima veliki broj površnih kontakata ali da ne ulazi u emotivni odnos. Ili da ima strah od intimnosti, gde se veruje da će se u odnosu izgubiti individualnost.
Psiholog objašnjava da za nekog bol može da bude i pomisao na odbacivanje, pa kako bi se zaštitili od tog bola, ljudi ostaju u sigurnoj zoni u kojoj se ništa specijalno ne dešava.
– Potreba za partnerom i dalje ostaje samo prigušena, ali ovakva situacija je sigurna. Niko ne može da nas povredi. Usled nedostatka bazičnog poverenja, koje se gradi još u ranom detinjstvu, osoba druge ljude može da doživljava kao preteće, a otud je i jasno zašto se bira samoća – navodi psiholog.
