Puklo prijateljstvo. Zelenski besan: “Zabili ste nam nož u leđa”

Poljski premijer Mateuš Moravjecki tvrdi da krivci za novonastalu situaciju nisu Kijev i Varšava, već Brisel svojim odlukama.

Rusija je ponovo počela da blokira izvoz ukrajinskog žita iz crnomorskih luka. Osim toga, svakodnevno raketira silose i luke na Crnom moru i Dunavu kako bi potpuno sprečila izvoz.

Blokirano je oko 20 miliona tona žitarica. Iz tog razloga je Evropska unija ustanovila tzv put solidarnosti, odnosno prevoz žitarica železnicom ili kamionima kroz zemlje najbliže Ukrajini – Poljsku (uglavnom) i Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Bugarsku.

Ali tu su nastali problemi za lokalne poljoprivrednike. Naime, Brisel je u maju 2022. godine, ne razmišljajući o potrebama tih zemalja, kažu u Varšavi, ukinuo carine i kvote za izvoz ukrajinske pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga je pala cena ukrajinskih žitarica, što je proizvode tih zemalja učinilo nekonkurentnim i izazvalo nezadovoljstvo lokalnih poljoprivrednika.

Samo u prvom kvartalu 2023. godine, zbog ove odluke Brisela, Poljska, Mađarska, Rumunija i Slovačka otkupile su skoro 30 odsto ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, piše ruski nezavisni portal Meduza.

Zbog toga su se pobunili farmeri u Poljskoj, pa su čak lepili i plakate duž pruge na kojima je pisalo “ukrajinska pšenica, poljsko đubrivo i dizel – uništiće seljaka”. U Poljskoj se na toj platformi pojavilo i udruženje sa političkim ambicijama “Prevareno selo” (Oszukana Vies), koje je izvelo nekoliko akcija blokiranja graničnih prelaza i pruga.

Zbog toga je u Poljskoj, koja inače najviše pomaže Ukrajini (najveća količina naoružanja i druge pomoći Ukrajini isporučuje se preko Poljske), zazvonio alarm, posebno u vladajućoj stranci Pravo i Pravda (PiS), jer su parlamentarni izbori su u jesen.

Njihova najveća izborna baza je upravo seosko stanovništvo, a građanska opozicija je u porastu, pa su “pisci” bili zabrinuti za njihov izborni rezultat. Naime, i poljski dobavljači su počeli da kupuju jeftino ukrajinsko žito, jer transport nije bio ograničen samo na “tranzit”, čime su ugrozili sopstvene seljake i počeli su da se stvaraju viškovi koje niko nije hteo da kupi.

Zbog toga je Evropska komisija uvela embargo na ukrajinske žitarice u tih pet zemalja sa “prve linije pšenice” do 15. septembra 2023. godine, a dodatno zahtevaju da EU snosi određene troškove, ali i da nijedno ukrajinsko žito “ne zaglavi u Poljskoj”.

Tako je poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, koji je u aprilu zamenio Henrika Kovalčika zbog novih problema (seljaci su ga gađali jajima kada je došao da “objasni” situaciju), rekao da ova mera “nije uperena ni protiv koga, posebno ne protiv Kijeva, već je doneta radi zaštite poljskih seljaka”.

To je izazvalo negodovanje u Kijevu, pa je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je to “zabadanje noža u leđa” Ukrajini, u trenutku kada je Rusija istupila iz crnomorskog sporazuma o pšenici i sprečava izvoz ukrajinskog žita morskim putem. Kako bi ublažila tenzije, Litvanija je predložila da se ukrajinsko žito transportuje preko baltičkih država do njihovih luka – Klaipede i Talina i još nekih luka u Estoniji i Letoniji, piše Politico.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki tvrdi da krivci za novonastalu situaciju nisu Kijev i Varšava, već Brisel, svojim odlukama koje nisu vodile računa o interesima njihovih istočnih članica, ali nezadovoljni seljaci i dalje prstom upiru uglavnom u poljsku vladu.

Moravjecki napominje da bi EU morala da subvencioniše tranzit ukrajinske pšenice i da nadoknadi gubitke.

Ministar Telus je zapretio da će objaviti spisak poljskih kompanija koje kupuju i preprodaju ukrajinsku pšenicu (zaobilazeći poljske proizvođače), ali će verovatno početi predizborna kampanja.

S druge strane, Bukurešt je, na primer, odlučio da se ukrajinsko žito koje prolazi kroz rumunsku teritoriju ne sme prodavati u Rumuniji i zapečatio vagone.

Kako će se rešiti ova žitna kriza, koja preti značajnim političkim preokretima, a Putin namerava da pretnju glađu iskoristi kao sredstvo političkog pritiska?

U Sankt Peterburgu počinje samit Rusija-Afrika, koji, kako se čini, od samog starta nije ispunio očekivanja Kremlja. Naime, na sastanak će doći samo 17 šefova država ili vlada, pet zemalja se nije odazvalo, a ostale će predstavljati niži zvaničnici, neki samo na nivou ambasadora. Putin je svakom učesniku obećao privatni sastanak.ju

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

fourteen + 11 =