Nemačka će od 1. oktobra ove do septembra 2024. godine, naplaćivati naknadu za gas svim potrošačima bez izuzetka, građanima i industriji.
Još nije poznat iznos takse, čiji je cilj podrška dobavljačima da se izbore sa rastućim uvoznim cenama ovog energenta.
Detalji o visini nameta biće objavljeni u avgustu i rukovodiće se aktuelnom cenom gasa, navode domaći mediji.
Prosta računica, međutim, kaže da bi taksa od samo pet centi po mernoj jedinici, povećala račune za gas četvoročlanom domaćinstvu najmanje za oko 1.000 evra godišnje, a u većim stanovima i višečlanim porodicama i za više od 2.000 evra.
Ako se posmatra mesečna potrošnja, trošak za gas porašće, u zavisnosti od grada i lokacije u njemu, od stotinak do čak 300 evra, piše dnevnik “Cajt”.
Direktor nemačke Savezne energetske mreže Klaus Miler upozorava da će “od 2023. godine potrošači gasa morati da računaju sa utrostručenim iznosima”.
Državnim dekretom propisana raspodela troškova nastalih usled sankcija zapadnih zemalja Rusiji, smanjiće rizik da uvoznici gasa odu u stečaj.
Novi namet najteže će pogoditi domaćinstva i industrijske potrošače koji imaju dugoročne ugovore. Zato su prva oštra negodovanja upućena na adresu federalne vlade, a nije isključeno da će se neslaganja produbiti i dovesti do krupnijeg razilaženja unutar vlade kancelara Olafa Šolca, u kojoj, inače, nema potpune harmonije.
Tako u pismu ministru ekonomije Robertu Habeku i Manueli Švesig, premijerki Meklenburg-Zapadna Pomeranija, sedam gradonačelnika najvećeg nemačkog ostrva Rigen “snažno osuđuje” sukob u Ukrajini, ali poziva domaću vladu da razmotri štetu koju bi njena politika mogla da nanese stanovništvu i privredi zemlje, navodi državna nemačka novinska agencija DPA.
Hladan tuš u Hanoveru
Hanover je prvi veliki nemački grad koji je isključio toplu i prešao na hladnu vodu za pranje ruku i tuširanje na bazenima, sportskim halama i teretanama.
U pokušaju da uštedi barem 15 odsto energije, ovaj grad “plombirao” je javne česme i ukinio noćnu rasvetu na većim zgradama. Javne ustanove neće se grejati od aprila do kraja septembra.
Temperatura u stanovima ograničava se na 20 stepeni, uz izuzetak bolnica. Zabranjuje se upotreba prenosnih klima-uređaja, grejalica i radijatora.
Berlinska politika napuštanja uvoza ruskog prirodnog gasa verovatno će stvoriti teškoće i izazvati nemire, upozoravaju oni i pozivaju Šolcovu administraciju da dozvoli uvoz gasa preko gasovoda “Severni tok 2”, s obzirom na trenutne poteškoće sa “Severnim tokom 1”, a to je nešto što je Berlin uporno odbijao.
Dok je Berlin udvorički nastrojen prema Vašingtonu i čini sve da predsednik Džozef Bajden bude zadovoljan poslušnošću Nemaca, SAD nemaju nameru da primenjuju iste aršine.
Tako je pre nedelju dana, Amerika od Rusije kupila ogromne količine đubriva, strahujući od vrtoglavog rasta globalnih cena ovog proizvoda i moguće nestašice hrane.
Bajdenova administracija nije stavila na crnu listu ruske poljoprivredne proizvode ni đubrivo, ali su se mnoge zapadne banke i trgovci klonili ruskih isporuka iz straha da ne ulete u problem pošto se propisi brzo menjaju.
Berlin ne želi ni da razmotri mogućnost korišćenja “Severnog toka 2”. Ministar ekonomije Robert Habek kaže da gasovod ne može da radi bez sertifikata.
On je takođe optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da pokušava da potkopa solidarnost EU sa Ukrajinom podizanjem cene gasa.
“Putin ima gas, ali mi imamo moć”, poručio je Habek minule nedelje, apelujući na Nemce da održe zajedništvo, ali tek će se videti koliko je prepreka na tom putu.
Pesimizam
Ankete pokazuju rastući pesimizam u nemačkoj industriji u pogledu budućih poslovnih izgleda. Komentarišući kašnjenje turbine za “Severni tok 1”, šefica diplomatije Analena Berbok kaže da bi nestašica gasa mogla da dovede do pobune.
– Ako ne dobijemo gasnu turbinu, nećemo dobiti više ni gas, a onda nećemo moći da pružimo bilo kakvu podršku Ukrajini, jer ćemo tada biti zauzeti narodnim ustancima u zemlji – ocenila je ona i dodala da je njen stav možda neopravdano preuveličan i da većina Nemaca podržava slanje oružja u Ukrajinu.
srbija danas
