Kažu da ako nisi video Andaluziju nisi video Španiju. A Andaluzija se ne može zamisliti bez Sevilje, njene prestonice, poznate po koridi, Seviljskom berberinu, rodnom mestu Don Žuana, ukusnim tapasima i mavarskoj arhitekturi.
Smeštena je na jugu zemlje i sa skoro milion stanovnika četvrta je po veličini metropola u Španiji. Iako se nalazi u kontinentalnom delu, na 150 km od Malage, odnosno Sredozemnog mora, i isto toliko od Gibraltara, karakteriše je mediteranska klima.
Verovatno je od uticaja činjenica da je na nadmorskoj visini od samo 6 metara, tako da su prosečne godišnje temperature oko 18 stepeni. Sa Atlantskim okeanom, od kojeg je udaljena oko 50 km, povezana je rekom Gvadalkivir (u prevodu velika reka) kojoj može da zahvali što je vekovima bila glavna luka i svetski centar i koja joj je otvorila put raskoši, sjaja i bogatstva.
Danas se rekom više ne plovi za Ameriku i u kolonijalna osvajanja, ali je Sevilja ostala privredni, kulturni i finansijski centar juga Španije.
Šetajući ovim prelepim gradom dah vam zastaje na svakom koraku i na koju god stranu da krenete od centralnog Trga pobede put će vas odvesti do neke nezaobilazne turističke atrakcije. Tokom istorije smenjivale su se razne kulture i uticaji, od Feničana, Rimljana, Mavara i Jevreja do Hrišćana i to je ona prava Španija o kojoj sanjamo – sa tradicijom, dušom i nespojivim razlikama, koje, uklopljene u jednu celinu, ovaj grad čine fascinantnim. Svaka kuća odnosno fasada može da ispriča neku interesantnu priču i svaki patio (dvorište) čuva neku tajnu.
Gradom dominira katedrala, treća po veličini na svetu, sa čuvenim zvonikom Hiralda, visokim 98 m, koji je nastao adaptacijom minareta. Kao i većina crkava u Andaluziji i ova je nastala rekonstrukcijom postojeće džamije, a svoj sjaj i veličinu duguje hrišćanskim vladarima koji su imali sluha za lepotu arapske arhitekture, pa su uz minimalna rušenja dograđivali postojeće zdanje. Doduše namera im je bila da svako ko je pogleda pomisli da su to samo ludi ljudi mogli da sagrade pa je tako po veličini nadmašila i čuvenu Aja Sofiju.
Osim bogatstva stilova, preko arapskog, gotskog, renesansnog do baroknog, najvećeg oltara na svetu, gde je ugrađeno više od dve tone zlata, najstarijih orgulja, grandioznih kapela, dvorišta sa pomorandžama, Muriljovih slika, katedrala ponosno čuva i Kolumbov grob. Još se vode polemike da li se tu zaista nalaze posmrtni ostaci velikog moreplovca, ali ono što je sigurno njegov mauzolej je nesvakidašnji – kovčeg na ramenima nose četiri „kralja“.
Kako i dolikuje čoveku koji je otkrio Ameriku.
Tri sata nije dovoljno da se obiđe ovo impozantno zdanje, a još više je potrebno za čarobni Alkazar, prvu evropsku kraljevsku rezidenciju sa raskošnim palatama i bajkovitim vrtovima, koji se nalazi nasuprot katedrale i koji je od Trga pobede odvojen Lavljim vratima. Arapi su je gradili u periodu od 12.-14. veka i zaista je sreća da hrišćanski vladari nisu bili preterano sujetni pa su nastavili proširenje zdanja i uređenje vrtova kombinacijom mavarskog i engleskog stila.
Čovek bi mogao godinama da luta a da ne uoči sve detalje koji ovaj prostor čine posebnim.
Sigurno da postoje raskošnije palate sa još lepšim baštama, ali ovaj prostor krije neku mističnost nastalu preplitanjem kultura i vekova. Jednako zaokupljaju pažnju i divljenje bude tapiserije i mozaici po zidovima, Salon ambasadora sa gipsanim svodovima, Vrt pesnika, ili, pak, onaj namenjen devicama. Ideja da se krene ka Indiji, u potrazi za začinima, verovatno je nastala u jednom od salona ili na baštenskoj klupi ovog velelepnog zdanja.
I tako je, zahvaljujući ambiciji kraljice Izabele i radoznalosti jednog moreplovca, otkriven novi kontinent, a Španija postala svetska sila.
Sva roba koja je dovožena iz novog sveta morala ja da „prođe“ kroz Zlatni toranj, koji je na samoj reci. Među tom robom su i namirnice bez kojih je nemoguće zamisliti današnji život – krompir, paradajz, čokolada i duvan. I čuveni Magelan se odatle otisnuo na put oko sveta. Kao i Amerigo Vespuči.
Iako toranj više nije optočen zlatom, predstavlja bitno istorijsko nasleđe, jer se tu čuvaju geografske karte, makete brodova, topovi, portreti moreplovaca, uopšte slike jednog slavnog vremena.
Od nekadašnje osmatračnice, barutane i zatvora nastao je Pomorski muzej sa vidikovcem, odakle se pruža pogled na celu Sevilju sa svim njenim znamenitostima – arenom, parkovima, zgradom univerziteta, gradskom kućom, mostovima, najčuvenijim hotelom Alfonso XIII i svakako katedralom i alkazarom.
Nesvakidašnjim gradskim šarmom izdvaja se Jevrejska četvrt, sa uskim uličicama, slatkim trgovima, prelepim suvenirnicama, restoranima sa najboljim tapasima u celoj Španiji, kućama sa cvetnim balkonima i prelepim patijima (dvorištima), gde je prvi put izvedena opera Karmen i gde je svoje prve korake načinio čuveni barokni slikar Bartolomeo Muriljo. I njegov savremenik Velaskez je takođe rođen u Sevilji ali ju je već sa dvadeset godina napustio i otišao u Madrid kao zvanični slikar na dvoru Filipa IV.
Jedan od najlepših trgova Sevilje, Plasa Espanja, dovršen je dvadesetih godina prošlog veka, u neo-mavarskom stilu, za potrebe Ibero-američke izložbe i nalazi se naspram parka Marije Lujze, prepunog belim golubovima, koji važi za jedan od prvih javnih parkova u Evropi. Veliki plato sa fontanom, mostići nad kanalom kojim turisti prolaze u gondolama i velelepna palata od opeke, ukrašena keramikom u mavarskom stilu, čine ovaj prostor jedinstvenim. Ne može se zamisliti bolji sklad boja, oblika i detalja, a poseban šmek čitavom trgu daje klupa po obodu dvorca sa divnim mozaicima gradova Španije izrađenim u majolici. Danas su tu smeštena razna lokalna ministarstva.
Ulaz za sve što vredi videti u Sevilji se naravno plaća. Cene su raznolike i kreću se od 8 do 15 evra. Da bi se izbegle ogromne svakodnevne gužve najbolje je za posetu izabrati vreme ručka, jer tada ćete bez iakakvih problema ući na miru obići sve što želite.
Razdaljine nisu zanemarljive, ali se najbolji utisak stiče ako grad obilazite peške. Doduše, u uskim ulicama starog dela grada automobili i ne mogu da prolaze. Za one romantične pravi izbor su fijakeri, kojih ima po celom centralnom trgu i za 40€ četiri osobe mogu sat vremena obilaziti najznačajnija mesta u Sevilji. I gradski prevoz je odličan, posebno je interesantno kada tramvaj prolazi kroz pešačku zonu pored katedrale, gde se sliva reka turista i gde tramvajdžija ne propušta pešake, već oni ponekad propuste tramvaj.
Neverovatno, kao uostalom i sve u Sevilji.
Kada ste u prelepoj Andaluziji, i posebno u Sevilji, preporuka je da odgledate bar jednu borbu s bikovima u čuvenoj areni Maestranca koja može da primi 14 hiljada ljudi. Poznavaoci tvrde da se baš tu održavaju najbolje koride na svetu, i da je za njihovo izvođenje plakate svojevremeno pravio i sam Pikaso. Ukoliko se na vreme rezervišu ulaznice se mogu kupiti veoma povoljno, za 15 evra, a ako ostanete na milost i nemilost brojnim tapkarošima za zadovoljstvo koride moraćete da platite čak i 75 evra po osobi. Problem je što su karte uglavnom rasprodate mesec dana unapred.
Onima sklonim drugim užicima najbolje je da odu do nekog od brojnih barova i poruče čašu ili flašu nekog od čuvenih seviljskih vina i predaju se uživanju. Odjednom tu iskrsne i neka gitara, i uz lake note, zaboravite da vam odmor polako ističe i da morate dalje.
U svakom slučaju, ko jednom poseti Sevilju na može odoleti njenom šarmu. Opijeni njim, u jednom trenutku poverujete u snove i da su čuda zaista moguća. Zato pravac Sevilja!
BOGATSTVO UKUSA
Tapasi su tradicionalno špansko jelo, odnosno način serviranja, i nastali su baš u Sevilji. Tapas u prevodu znači tanjir i za razliku od ostalog dela Španije, gde se obično služe tanjiri sa šunkom, sirom, pečenim papričicama ili krompirom, u Andaluziji su to uglavnom neke vrste gulaša, pržene ribe, razne salate, gaspaćo, lignje, paelja, spanać, ili neki od čuvenih specijaliteta u šta se ubraja i rep od bika u sosu. Tapas je od 2,5 – 3 evra, ali ako naručite pladanj iznenađenja sa sedam različitih jela, naravno bez biranja, stajaće vas samo 15 evra.
Nemojte propustiti priliku da probate i topljenu čokoladu (2 do 3 evra) koja u Sevilji ima poseban ukus, verovatno jer je tu prvi put i došla u susret sa Evropom.
MAKARENA
Na glavnom trgu istoimenog kvarta pevaju se pesme lokalnim devojkama, i baš tu je nastao i poznati planetarni hit Makarena, kada su dva sredovečna gospodina svojim šarmom osvojila svet. Doduše Makarena nije bilo koja devojka, već je zaštitnica toreadora i cigana, pa ne čudi što je Isus u crkvi posvećenoj ovoj svetici predstavljen kao tamnoput mladić.
FIKUSI I PALME
Postoje zagovornici ozbiljne teze da Evropa zapravo prestaje tamo gde počinje Andaluzija, a da prava Španija kreće tek od Sevilje. Osim mentaliteta, arhitekture i vatrometa boja, oblika i ukusa, tome u prilog govore i brojni drvoredi seviljskih palmi i fikusa koji dostižu visinu i do 15 metara.
Kao da se neka druga država i neki drugi narod odjednom pojave pred vama.
Sa svojim navikama i opuštenim odnosom prema obavezama i poslu, žamorom i prepunim kafeima i restoranima osećaćete se kao da ste u Srbiji. Samo je sve nekako raskošnije, toplije i čistije. Nema toga šta preduzimljivi Andalužani u svojoj prestonici neće ponuditi da vidite ili probate.
Od vožnje rekom čijim tokom su započela sva otkrića modernog sveta, zaustavljanjem ispod šest predivnih mostova od kojih je jedan projektovao Ajfel, do posete ostrvu Karthilu gde je organizovan Ekspo 92. i na kome se zaljubljenicima u modernu arhitekturu pruža jedinstvena prilika da sagledaju futuristički prikaz svih mogućih izložbenih prostora.
U Sevilji, inače prepunoj istorije, to samo pojačava ionako nevrovatne kontrast
