Slavni naučnik: “Ne znam da li čovečanstvo može da preživi ovo otkriće. Očekuje nas katastrofa”

“Ovo je prva tehnologija u istoriji koja stvara priče”, kaže Juval Harari, izraelska intelektualna superzvezda, a piše ugledni britanski Telegraph. Misli, naravno, na veštačku inteligenciju.

Za Hararija ništa ne može biti veća demonstracija moći od stvaranja priča. Jer po njegovom mišljenju, naše kolektivno verovanje u “priče” – između ostalog o veri, finansijama i naciji – podstaklo je dominaciju čovečanstva nad Zemljom. Novac nam je, na primer, omogućio da napredujemo, ali kakva je vrednost novčanica ako ih trgovac odbaci kao samo komad papira?

Sada AI može isplesti i takve čarolije, pokazujući da je potencijal tehnologije za veliko dobro i veliku štetu, a koji se nekada smatrao dalekim i teorijskim, sada neposredan i stvaran. Zato je Harari dodao svoje ime u peticiju prošlog meseca, koje su potpisale hiljade stručnjaka uključujući Ilona Maska, pozivajući na moratorij na istraživanje softvera kao što je Chat GPT i ostali AI modeli sposobni za komunikaciju s ljudima u gotovo uznemirujuće nijansiranom, kreativnom tekstu.

“Nova generacija veštačke inteligencije ne širi samo sadržaj koji ljudi proizvode. Može sam proizvesti sadržaj”, kaže Harari.

“Pokušajte da zamislite šta znači živeti u svetu u kojem većinu tekstova i melodija, a zatim TV serija i slika stvara veštačka inteligencija”, upozorava.

Trivijalni primeri već postoje. Prošle nedelje je jedan nemački časopis bio naveliko kritikovan zbog objavljivanja nečega što je izgledalo kao ekskluzivni intervju s Mihaelom Šumaherom, iako je zapravo tekst generisala AI oponašajući paralizovanog bivšeg vozača trka. Harari sugeriše da će veštačka inteligencija uskoro ići mnogo dalje, evocirajući svet u kojem “idete na internet i raspravljate s nekim o nekom političkom pitanju. Možda vam čak pošalju video kako razgovaraju. Ali iza toga ne stoji osoba. Sve je AI.”

“Ovo je posebno pretnja demokratiji, mnogo više nego autoritarnim režimima. Jer se demokratija oslanja na javni razgovor”, kaže Harari. “Demokratija je u osnovi razgovor. Ljudi razgovaraju jedni s drugima. Ako razgovor preuzme AI, demokratiji je kraj.”

“Nacistički režim temeljio se na tehnologijama poput vozova, struje i radija. Nisu imali alate poput veštačke inteligencije”, kaže Harari. “Novi režim u 21. veku imaće puno moćnije alate. Dakle, posledice bi mogle biti daleko katastrofalnije. Ovo je nešto što ne znam može li čovečanstvo da preživi.”

Čak i banalnije posledice imaju potencijal da budu revolucionarne, kaže.

“Još jedna opasnost je da bi se mnogi ljudi mogli naći potpuno bez posla, ne samo privremeno, već bez osnovnih veština za buduće tržište rada. Mogli bismo doći do tačke u kojoj ekonomski sistem vidi milione ljudi kao potpuno beskorisne. Ovo ima strašne psihološke i političke posledice.”

Autonomija veštačke inteligencije čini pretnju tako pluralnom, objašnjava. Ipak, čini se da je čak i Harari, koji je svoje ime stekao zahvaljujući složenim temama, frustriran svojom nesposobnošću da natera nas ostale da to shvatimo jednako duboko kao on, prenosi jutarnji.hr.

“Moramo shvatiti da je AI prva tehnologija u istoriji koja može sama da donosi odluke. Može donositi odluke o vlastitom korišćenju. Takođe može donositi odluke o vama i meni. Ovo nije predviđanje budućnosti. Ovo se već događa.”

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

1 × 1 =