Nakon kiše koja nas je malo ohladila, vraća nam se leto, i to paklenije nego pre!
Tropska vrelina i jako UV zračenje obeležiće početak naredne nedelje. U ponedeljak, utorak i sredu očekuje se veoma toplo vreme, sa temperaturama koje se opasno približavaju 40 stepenu Celzijusa.
Kako upozorava RHMZ, u ponedeljak i utorak, 1. i 2. jula, u većini krajeva Srbije očekuje se veoma toplo vreme, sa maksimalnim temeperaturama od 35 do 38 stepeni Cezijusa.
Vrelo leto zadržaće se u sredu još na jugoistoku zemlje, dok će ostali krajevi Srbije moći da očekuju izvesno osveženje.
Širom zemlje još ovog vikenda očekuje se da vrednosti UV indeksa budu veoma visoke. Taj trend će se nastaviti i naredne nedelje, a u ponedeljak će naročito da “gore” Sjenica i Kopaonik, gde će UV indeks biti na samoj granici između visokog i ekstremno visokog.
TOPLOTNI TALAS STIGAO IZ SAHARE U EVROPU, BIĆE JOŠ ŽEŠĆI
Francuska trenutno beleži najviše temperature sa 45,8 stepeni, usred evropskog toplotnog talasa, dok živa u termometru i dalje raste, povećavajući opasnost od smrtnih slučajeva, a stručnjaci objašnjavaju šta se krije iza najnovijih talasa vrućina.
Zemlje širom Evrope beleže rekordne temperature, proglašavaju vanrednu situaciju i pozivaju građane da borave u hladovini i da se rashlađuju. Toplotni talas izazvao je i iznenadne poplave i šumske požare, avioni ostaju prizemljeni zbog oštećenja na pistama, a železnicke šine se krive. Zatvaraju se škole, a zvaničnici upozoravaju na lošiji kvalitet vazduha.
Stručnjaci objašnjavaju da toplotni talas širom severne Evrope nastaje kada visok atmosferski pritisak privuče vreo vazduh iz severne Afrike, Portugalije i Španije, podižući temperaturu i povećavajuci vlažnost vazduha. Ovoga puta, izuzetno vreo vazduh stiže iz Sahare, piše BBC.
– Vedro nebo je uticalo da jako junsko sunce nesputano obasjava zemlju, dodatno povećavajući temperaturu – objašnjava Timoti Hjuson, rukovodilac meteorološkog tima u Evropskom Centru za srednjoročnu vremensku prognozu (ECMWF) i dodaje: “Ovakvi uslovi doprineli su da bude manje isparenja, koja obično hlade zemlju”.
Toplotni talasi nisu neuobičajena pojava, ali meteorolozi ističu da su oni pojačani usled globalnog rasta temperature i da će biti sve češći.
Inače, najviša temperatura u Evropi zabeležena je u Atini u julu 1977. (48 stepeni), ali je 20 najtoplijih godina od početka merenja registrovano u poslednje 22 godine. Najtoplije su četiri godine između 2015. do 2018, govore podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO). Prema rečima klimatologa Britanske meteorološke službe Grejema Medža, naša planeta je za stepen toplija nego pre industrijske revolucije, a samim tim su i verovatnije ekstremne vremenske prilike.
Rezultati studija o prošlogodišnjem talasu vrućina navode na zaključak da su visoke temperature u regionu verovatno u većoj meri prouzrokovane ljudskom aktivnošcu nego klimatskim promenama.
Ne postoji opšta definicija toplotnog talasa, ali oni se obično definišu kao vanredno vreo period, što znači da su temperature za oko pet ili više stepeni iznad prosečnog dnevnog maksimuma, pri čemu takvo stanje traje najmanje tri dana.
– Drugi faktori koje analitičari razmatraju uključuju noćne temperature, vlažnost vazduha i brzinu vetra. I vlažnost i male brzine vetra mogu poboljšati toplotni talas. Efekti mogu biti posebno ekstremni u velikim gradovima zbog povećane ljudske aktivnosti i mnoštva zgrada, betona i puteva – rekao je Hjuson.
On je objasnio i da toplotni talasi mogu biti opasni, jer smanjuju sposobnost telesne regulacije temperature. Da je najosetljivijim kategorijama ljudi najteže kada se noćna temperatura ne spušta ispod 25 stepeni Celzijusa, objašnjava biritanski klimatolog Grejem Medž.
Upozorenje stručnjaka: Duže izlaganje suncu biće, opasno narednih dana!
Građanima koji ipak moraju da izađu iz kuće, savetuje se da se maksimalno zaštitite – stvave naočare za sunce i šešir, nanesu zaštitnu kremu i nose laganu garderobu i da se ne izlažitu se suncu više nego što je neophodno.
UV zračenje može imati veoma štetne posledice na zdravlje. Kad su vrednosti UV zračenja iznad šest, potrebno je primeniti mere zaštite s obzirom na to da UV zračenje može oštetiti kožu, oči, imunosistem i izazvati opekotine.
On navodi i da se u zemljama sa toplijom klimom, kao što su Australija i zemlje u severnoj Africi i na Bliskom istoku, gde letnje temperature često dostižu i 50 stepeni, još uvek mogu da se izbore sa ekstremnim vremenskim uslovima.
– Njihova infrastruktura bi mogla da se nosi sa višim temperaturama generalno, ali sa bilo čim što je daleko od standarda, svuda je borba – rekao je Medž.
Visoke temperature mogu da ugroze svakoga, ali dehidracija, iscrpljenost od vrućine i toplotni udar mogu biti smrtonosni za osobe koje pate od hroničnih oboljenja, kao i za starije osobe i decu.
Ako telesna temperatura poraste iznad 40 stepeni moguć je toplotni udar, koji zahteva hitnu pomoć lekara, upozorava BBC.
