Porodice Srba stradalih juna 1992. godine u Čemernu, opština Ilijaš i Organizacija porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Istočno Sarajevo pozdravili su hapšenje 6 lica osumnjičenih za ovaj zločin, te izrazili nadu da će zločinci biti adekvatno kažnjeni za svoja nedela.
Jovan Damjanović, čija je uža porodica uključujući majku i brata, stradala u napadu muslimanskih formacija na Čemerno 10. juna 1992. godine, rekao je da se dugo čekalo na hapšenje zločinaca.
Sve se znalo i ko i šta i imenom i prezimenom, ali bolje ikad nego nikad – izjavio je Damjanović.
On se nada da će počinioci stravičnog zločina u Čemernu, u kojem su stradala 32 srpska civila, među kojima je najviše bilo staraca, žena i dece, a selo sravnjeno sa zemljom, dobiti adekvatnu kaznu za svoja nedela.
Mirjana Cabo iz Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Istočno Sarajevo pozdravila je odluku Tužilaštva BiH po čijoj su naredbi pripadnici Agencije za istrage i zaštitu /Sipa/ jutros uhapsili 6 lica osumnjičenih za zločin na Čemernu.
Na ovo se dugo godina čekalo, a sad se nadamo da procedura u pravosuđu BiH u ovom predmetu neće biti duga kao u nekim drugim slučajevima, kada su procesuirani počinioci zločina nad Srbima – istakla je Cabova.
Prema njenim rečima, jedna od satisfakcija porodicama žrtava iz Čemerna i Organizaciji porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Istočno Sarajevo biće potvrda da se desio zločin u ovom selu.
Moći ćemo na ploči na spomen-obeležju u Čemernu da napišemo da je reč o ratnom zločinu, što su nam lokalne vlasti u Ilijašu uskratile 17. septembra 2007. godine – navela je Cabova.
Muslimanske jedinice iz sela Korita, Mahmutovića Rijeke i Orahova napale su Čemerno rano ujutro 10. juna 1992. godine.
Napad je počeo u 5.20 časova, a kada su u pomoć stigli srpski vojnici već je bilo kasno, jer su svi koji su ostali u selu bili pobijeni.
Meštanima koji su uhvaćeni na spavanju, vađene su oči, čupani nokti, a žene su silovane.
Počinioci su imali jasnu naredbu pretpostavljenih da u tom mestu sve unište.
Stanovnici koji nisu ubijeni na kućnom pragu ili su u napadu ranjeni, odvedeni su u zloglasne logore za Srbe.
Kao i u ostalim muslimanskim napadima na srpska sela i na Čemernu je opljačkano i odneseno sve što se moglo odneti, a selo je ostalo razoreno i spaljeno.
Petar Rašević, jedan od troje seljana Čemerna koji su preživeli napad, izgubio je vid od preživljenog stresa i straha, umro je, a da nije dočekao ni hapšenje osumnjičenih za zločin.
Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je 8. marta 2007. godine podnelo dopunjenu krivičnu prijavu sa dokazima i imenima 15 Bošnjaka osumnjičenih za ove zločine.
Čemerno je danas potpuno pusto selo u kome nema nijednog Srbina povratnika. Većina preživelih i potomci ubijenih sada žive u Bijeljini, Brčkom, Istočnom Sarajevu i drugim mestima u Srpskoj.
