Četiri petine naših najstarijih građana, starijih od 65 godina, boluje od osteoartritisa, degenerativne bolesti zglobova koja najčešće dovodi do invaliditeta. Ovaj zabrinjavajući podatak ne čudi doktore, s obzirom na to da je jedan od glavnih faktora rizika gojaznost.
Statistike kažu da je u našoj zemlji u poslednjih 20 godina procenat gojaznosti porastao za 60 odsto. Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, zabeležen je porast gojaznih u svim starosnim grupama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi u vangradskim naseljima.
Kada zbog težine dođe najpre do krckanja u zglobovima a zatim do bolova, Srbi se najpre leče na svoju ruku, i to pogrešno. Iako su krckanje, bol u zglobovima i otok simptomi osteoartritisa, a za postavljanje dijagnoze potreban je rendgenski snimak zgloba ili slika magnetne rezonance.
Posle kardiovaskularnih bolesti, osteoartritis je drugi uzrok hronične radne nesposobnosti. Bolest se javlja uglavnom kod sredovečnih ljudi, a žene tri puta češće obolevaju od muškaraca. Osteoartritis je hronično, progresivno oboljenje, pa se lekovi za bolove, ograničenost pokreta, škripanje i krckanje u zglobovima neretko uzimaju doživotno.
Doktorka Branka Lazić, načelnica opšte prakse u Domu zdravlja Stari grad, upozorava da lekovi protiv bolova, odnosno analgetici, nisu rešenje za osteoartritis, već da treba tražiti preparate koji deluju na sam proces nastanka ove bolesti, kao što su oni na bazi glukozamin sulfata u kristalu.
“Kristalni glukozamin sulfat pomaže ugradnju sumpora u hrskavicu i učestvuje u prirodnom procesu obnavljanja hrskavice stvaranjem glukozaminoglikana. Preparati u propisanoj dozi mogu zaustaviti njeno propadanje, a glukozamin sulfat može da bude u obliku leka i suplementa. Suplementi se nisu pokazali kao idealno rešenje, pa je preporuka, na osnovu iskustva u praksi, da pacijenti koriste lekove na bazi ove aktivne supstance. Za njihovo izdavanje nije potreban lekarski recept”, kaže doktorka Lazić.
Uprkos tome što se dijetetski suplementi smatraju dodacima ishrani koji ne mogu da štete, ali ni da zamene izbalansiranu ishranu, proizvođači ih često reklamiraju kao lekove. Međutim, svi lekovi regulisani su propisima Agencije za lekove. Upravo zbog toga što se ne smatraju lekovima, suplementi ne prolaze iste, stroge zahteve bezbednosti i efikasnosti kao lekovi, objašnjavaju apotekari.
Lekovi se ne smatraju bezbednim dok se njihova bezbednost ne dokaže. Uopšteno govoreći, Agencija za lekove (FDA, Food and Drug Administration, USA) nijedan novi lek ne smatra bezbednim dok se njegov bezbednosni profil ne potvrdi kroz klinička ispitivanja.
Dijetetski suplementi su, u stvari, definisani kao kategorija hrane, što ih onda stavlja pod drugačije propise u odnosu na lekove. Oni se smatraju bezbednim dok se ne dokaže suprotno. Proizvođači nisu u obavezi da ispituju suplemente u kliničkim studijama, što bi moglo pomoći u otkrivanju rizika ili potencijalnih interakcija sa lekovima i drugim supstancama, kao što je to situacija sa lekovima.
Suplementi se najčešće samoinicijativno kupuju, pa ne postoji kontrolisan sistem izveštavanja o neočekivanim i neželjenim efektima. Stoga, ukoliko bi suplement proizveo neku neželjenu reakciju ili interakciju sa lekom, hranom ili drugim suplementom verovatnoća da se otkrije je znatno manja u odnosu na lekove.
