KADA se zaljubimo, zanos je naše drugo ime. Radosni smo, poletni, ne spava nam se, ne jede, a sve partnerovo nam je najbolje i najlepše.
Stručnjaci kažu da potom dolazi period kada hormoni i fikcija koja nas je naterala da “anesteziramo” sposobnost rasuđivanja prestaju da deluju.
– To je trenutak kada realnost preovladava, skida se veo koji nas je zaslepeo – kaže francuski psihoanalitičar Valeri Blanko. – Prestaje čarolija, očaranost koja nam nije dozvolila da vidimo partnerove nedostatke, kao i jaz između onog što smo zamišljali i onog što je istina. Ta divna ljubavna simfonija koju smo sami komponovali doživljava fijasko.
Valeri kaže da je normalno da zanos prođe i da ne treba da patimo zbog toga, već savetuje da nastavimo da se radujemo i uživamo u vezi koliko možemo.
– Uostalom, prva razočaranja nam daju šansu da zavolimo pravo lice partnera, svu njegovu posebnost, a ne ono što smo projektovali – poručuje psihoanalitičar.
