Okružen planinskim prevojima bele boje i plavim Jadranom, Trst je prepun užurbanih i nasmejanih ljudi. Lakoća razigranosti tipična je za mediteranski duh kome se kontinentalci neizmerno i skriveno dive.
Sve to i još mnogo toga skriveno je među ulicama koje se spuštaju ka rivi, a kojima jure kolone vozila i vespi. I po koji “topolino”, originalni “fićo” iz šezdesetih godina prošlog veka.
Boje, mirisi, autentične zgrade, trgovi, pešačka zona, izlozi, poslastičarnice, male prodavnice suvenira, restorani – sve je tu. Italijani vikend koriste za opuštanja, okupljanja i druženja, što se na svakom koraku vidi. Sve bašte budu pune, uz zapažanje da u kafeterijama ne sEde mladi, već odrasli ljudi. Naročito su popularni barovi sa tradicijom, poput Osterija de libero, koji jedva da se promenio za stotinu godina.
Najbolji espreso ne sme da se propusti, kažu mnogi koji su bili u Trstu, a najviše prija sa penom od mleka, ali je ponuda takva i tolika da je greh bilo šta izdvajati.
Popodnevne časove Tršćani posvećuju ručku i bukvalno svi restorani tad budu prepuni. Kuhinja Trsta je izmešana, kao i njegovo stanovništvo. Na većini jelovnika obilje ribljih specijaliteta i lokalno crno vino “terano”, napravljeno od grožđa koje se gaji samo u krečnjačkim planinskim krajevima.
Na putu za Marimar možete obići i svetionik – Faro dela vitorija. Ovaj svetionik, pored toga što osvetljava Tršćanski zaliv, je i spomen palim borcima u Prvom svetskom ratu.
Grad na plavom Jadranu može se pohvaliti i sa preko deset muzeja i brojnim galerijama, crkvama, značajnim institucijama, mada je za naše ljude i dalje glavna asocijacija na kupovinu.
Razloga da se dođe u ovaj grad ima mnogo. Ovde su boravili i brojni strani pisci. Sve je tako prijatno u Trstu, urezuje se u pamćenje, zavodi. Ciao, ci vediamo alla prossima!
