Kako se to umorimo od ljubavi? Kako da nađemo snagu za nastavak? Treba li uopšte da insistiramo na novom pokušaju ako smo već unapred ubeđeni da znamo kako će se priča završiti.
Još jedna ljubavna veza završila se krahom. Tuga, razočaranje, (samo)optuživanje – uobičajene su emocije kroz koje prolazimo. Nakon nekog vremena, negativna osećanja blede i spremni smo za novu ljubav. Krećemo iz početka – prvi sastanak, poljubac, seks, a onda i prvi nesporazumi, svađe, udaljavanja. Sledi još jedan raskid, pa patnja, zatim nova veza, zaljubljenost koja ustupa mesta razočaranju. I tako ukrug. Kako godine prolaze, a naša ljubavna “korpa” se puni raskidima, počinjemo da se pitamo – zašto nemamo sreće u vezama? Zašto ne možemo da pronađemo pravog partnera kad su svi oko nas u savršenim vezama?
I dok nas okolina teši da će takvo osećanje proći i da vreme leči sve, nekad potraje – do tačke kada kažemo sudiji da svira kraj. Na početku ljubavne utakmice, na teren izlazimo sveži, puni entuzijazma i želje za pobedom. Kad prođe prvo poluvreme, izgubili smo dosta energije, ali i dalje “gorimo” od želje da poentiramo u nastavku meča. Kad se i drugo poluvreme završi, bez pogotka, treba nać i snagu za produžetke. A nje nigde nema. Izgubili smo veru da će ishod biti drugačiji, želju da još jednom istrčimo na teren jer znamo da bez obzira na to što se igrači suparničkog tabora menjaju, sve je na kraju isto. Kako se to umorimo od ljubavi? Kako da nađemo snagu za nastavak igre? Treba li uopšte da insistiramo na novom pokušaju ako smo već unapred ubeđeni da znamo kako će se priča završiti? Koliko zapravo ozbiljnih veza možemo imati u životu i da li je moguće potrošiti kapacitet za ljubav?
Život nije Holivud
Psiholog Suzana Vemić podseća da ljudi definišu ljubav na različite načine. Prema rečima sagovornice “Života plus”, svako od nas ima svoju definiciju ljubavi koje najčešće nismo ni svesni. Ona podrazumeva očekivanja od partnera, odnosa, ali i nas samih.
– Do odustajanja od ljubavi zaista može doći ukoliko do određenih godina ne pronađemo “pravog” partnera. Ova težnja vrlo je izražena kod osoba koje imaju rigidne predstave o ljubavi. Takvim ljudima se često dogodi da u nekom trenutku shvate da su svi njihovi prijatelji u braku ili ozbiljnim vezama, dok su oni sami. Tada je moguće da se razvije neka vrsta “umora od ljubavi”. Taj umor je zapravo odustajanje od odnosa koji se ne uklapa u našu predstavu o ljubavi, odnosno odustajanje od potrage za partnerom sa kojim bismo mogli da stvorimo takav odnos – kaže Vemićeva.
Rigidnost je, dakle, prvi uslov za razvijanje ove “boljke”. U lečenju nam ne pogoduje nedostatak samokritičnosti, kao ni verovanje u idealizovanu verziju ljubavi koju su nam pružile bajke i holivudske romantične drame.
– U pogledu pola nema razlike jer se osećaj da smo umorni od ljubavi, tj. da odustajemo od potrage za “pravim”, može javiti i kod muškaraca i kod žena. Ali postoje osobe koje će lakše odustati od te potrage. U pitanju su ljudi koji ne žele da prave kompromise i koji su duboko uvereni da je bolje biti sam nego u vezi koja ih ne ispunjava. Pritom su njihovi kriterijumi za dobru vezu prilično visoki, te tako oni mogu zaključiti da im je bolje da budu sami – kaže psiholog.
Šta nudim, a šta dajem
Tom zaključku pogoduju i blagodeti samačkog života. Ako je na jednom tasu odlazak na bezbroj sastanaka ne bismo li našli odgovarajućeg partnera, a na drugom vreme koje trošimo samo na sebe, vaga preteže na drugu stranu. Ako s jedne strane stavimo opciju pravljenja kompromisa, a s druge nam se “smeši” život u kom ćemo imati ceo krevet za sebe, neretko nam ova druga slika bude primamljivija. Potrebna je, ipak, promena perspektive.
– Korisno je da se ponekad zapitamo šta mi možemo da ponudimo potencijalnom partneru umesto da budemo usmereni na ono što želimo da dobijemo. Taj pristup odnosima je ređi, ali pomaže da shvatimo da često tražimo nešto što nismo u stanju da pružimo. Ovo zapažanje nas može navesti da razmislimo o sebi, te da eventualno potražimo stručnu pomoć kako bismo lakše otkrili i promenili sadržaj svoje predstave o ljubavi ukoliko se pokazala kao disfunkcionalna – kaže psiholog.
U trenucima kad je želja za novom vezom uspavana, može nam se učiniti da smo istrošili kapacitet za ljubav. Neko tokom života ima jednu ozbiljnu vezu, neko pet, koje su trajale i po nekoliko godina, pa je logično zapitati se da li će imati volje da i šesti i sedmi put gradi vezu iz početka ili se kapacitet za ljubav u nekom trenutku potroši.
– Ljudi se nekad osete istrošeno posle niza ozbiljnih veza koje im nisu donele emotivno ispunjenje, ali verujem da se kapacitet za ljubav ne troši, možemo podjednako snažno voleti i u poznim godinama. Miroslav Antić je rekao da ne postoje druge ljubavi jer je svaka ljubav uvek prva i jedina kada se događa – podseća Vemićeva.
Neki, ipak, trajno odustanu verujući da je partnerska ljubav precenjena i da se lepo, pa i lepše može živeti bez nje. Drugi su, pak, ubeđeni da život bez nje nema smisla.
– Iako postoje ljudi koji veruju da život bez partnerske ljubavi nema smisla i da nije vredan življenja, on je naravno moguć. Život uz odnos ispunjen ljubavlju mnogo je lepši i prijatniji, takođe nam omogućava i više slobode i radosti, ali je svakako moguće živeti smisleno i ispunjeno i bez partnerskog odnosa – zaključuje naša sagovornica.
