Korisnici interneta suočavaju se sa rizicima bezbednosti zbog svojih svakodnevnih aktivnosti na mreži, upozorava se u nedavnoj analizi. Informacije koje otkrivamo i navike koje imamo na internetu mogu postati izvor ozbiljnih problema i ugroziti našu privatnost.
Jedna od najčešćih loših navika je korišćenje istih lozinki na više platformi. Iako je to praktično, to takođe olakšava zlonamernim napadačima pristup našim nalozima. Stručnjaci upozoravaju da je važno koristiti jake, jedinstvene lozinke za svaki nalog i redovno ih menjati kako bi se smanjio rizik od hakovanja.
Ažuriranje softvera i operativnih sistema je takođe ključno za očuvanje bezbednosti na internetu. Zastareli softver može imati sigurnosne propuste koji omogućavaju napadačima da pristupe našim uređajima i podacima. Redovno ažuriranje softvera je stoga neophodno kako bi se održala bezbednost.
Deljenje ličnih podataka na društvenim mrežama takođe predstavlja veliki rizik.Informacije koje delimo o sebi, kao što su adrese, datumi rođenja i drugi lični podaci, mogu biti iskorišćene u cilju krađe identiteta ili drugih zlonamernih aktivnosti. Korisnicima se savetuje da budu oprezni i svesni posledica deljenja ličnih podataka na javnim platformama.
Poslednjih godina sve više sajber napada ima za cilj krađu podataka, ali istraživanja pokazuju da su se pojavile nove vrste pretnji koje podržavaju države i haktivističke grupe. U fokusu su širenje dezinformacija, lažne vesti i emocionalno manipulisanje korisnicima. U svetlu ovih pretnji, stručnjaci naglašavaju neophodnost korišćenja više izvora informacija i proveru verodostojnosti pre deljenja sa drugima. Jedan od najvažnijih stubova internet bezbednosti ostaje – zdrav razum.
Korišćenje besplatnih Wi-Fi mreža na javnim mestima poput restorana, aerodroma i hotela može biti privlačno radi uštede, ali stručnjaci upozoravaju da ove mreže nisu bezbedne. Preporučuje se izbegavanje pristupanja nepoznatim mrežama, a ukoliko je neophodno, ograničiti aktivnosti na osnovno pretraživanje. Unošenje lozinki ili korišćenje osetljivih aplikacija kao što su platforme za plaćanje ili aplikacije banaka treba izbegavati.
Još jedna česta greška je nepažljivo prihvatanje politika privatnosti i dozvola. Iako su ovi tekstovi često dugački i teško razumljivi, mnogi korisnici bez razmišljanja prihvataju ih jednim klikom. Međutim, ovo može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih problema, uključujući i zloupotrebu ličnih podataka. Sajber kriminalci često koriste popularne aplikacije za širenje malvera, a neki programeri sakrivaju klauzule o prikupljanju, skladištenju i trgovini podacima korisnika. Pre instaliranja programa, preporučuje se pregledavanje dozvola i uslova korišćenja.
Kako bismo bili sigurni da posećujemo sigurne veb sajtove, stručnjaci savetuju da obratimo pažnju na sitne greške poput kucanja, loše napisane tekstove i sumnjive slike lošeg kvaliteta. Takođe, analiza URL-a može biti veoma korisna, s obzirom na to da prisustvo SSL sertifikata, označeno katancom pored adrese, pruža sigurnosne indikatore.
Ovaj izveštaj naglašava potrebu za većom svesti o bezbednosti na internetu. Korisnici trebaju biti pažljivi i preduzeti adekvatne mere kako bi se zaštitili od potencijalnih pretnji. Edukacija o osnovnim principima bezbednosti na internetu može biti od presudnog značaja za očuvanje privatnosti i bezbednosti korisnika u digitalnom svetu.
(Telegraf.rs)
