Najnoviji internet-trend,koji se raširio među decom i tinejdžerima u SAD i za kratko vreme postao viralan, nazvan “Tide Pod izazov” (#TidePodChallenge), podrazumeva gutanje kapsula sa tečnim deterdžentom za pranje veša u obliku jastučića.
Snimci tinejdžera koji grizu jastučiće sa deterdžentom preplavili su društvene mreže poslednjih nedelja. Podstaknuti time, stručnjaci objašnjavaju kako deterdžent deluje na organizam i koliko može da bude štetan.
Gutanje može da prouzrokuje hemijske opekotine u svakom delu organizma do koga deterdžent stigne. Deterdžent sadrži brojne hemikalije koje, u malim količinama, mogu da budu relativno bezbedne, ali kad su kondenzovane u jastučiću, njihovi sastojci mogu da nagrizu membrane masnih ćelija i da prouzrokuju hemijsko spaljivanje kože, usta, očiju, grla i probavnog trakta.
Deterdžent je gusto sabijen u jastučiću i zatvoren plastičnom membranom, što stvara određeni pritisak.
“Ukoliko ga progutate i on uđe u grlo, tu opasnost tek počinje”, ističe šef Bolničkog centra za toksikologiju u Ohaju Henri Spiler.
Prvo što se oseti, čim se zagrize jastučić, jeste gorak i neprijatan ukus. To je posledica denatonijum benzoata, sastojka koji se dodaje upravo zato da bi ljude (uglavnom decu, koja ga nenamerno probaju) odvratio od gutanja.
Problem, međutim, nastaje upravo zbog toga što su tinejdžeri počeli da se nadmeću u gutanju baš zato što je deterdžent izuzetno neprijatnog ukusa. Najgore od svega je to što, čim se jastučić rasprsne u ustima, već može biti kasno za popravljanje štete, čak i kada, odmah nakon toga, ispljunete sadržaj.
“Iritacija dovodi do kašljanja i mučnine kod većine ljudi”, tvrdi Spiler. Budući da se ovakav deterdžent ne razblažuje kao deterdžent pakovan u flaši, visoko koncentrisane sapunske hemikalije odmah nagrizaju tkiva u trenucima kontakta.
“Ako dospeju u zadnji deo grla, epiglotis (nepčana resica) i ždrelo, i tamo ostanu kratko vreme, hemikalije doslovno spaljuju tkivo”, pojašnjava Spiler.
Spaljivanje ždrela ili grla učiniće kasniji unos hrane i tečnosti, ali i samo disanje, veoma bolnim i teškim. Ako se epiglotis spali (poklopac tkiva koji pokriva disajne puteve, tako da hrana i tečnost ne ulaze u pluća) on može da postane otečen i ne otvara se na način na koji treba, pa može doći i do poteškoća sa slanjem vazduha u pluća.
Kad hemikalije dospeju do pluća, one spaljuju krhke kesice vazduha kroz koje telo apsorbuje kiseonik i ispušta ugljen-dioksid. Kad se ta tkiva zapale koncentrisanim sredstvima, “razmena vazduha se ne odvija dobro”. Loša razmena vazduha može tako da ostavi čoveka bez kiseonka, ili u hipoksičnom stanju, što zauzvrat može da potisne srednji nervni sistem.
U retkim slučajevima, deca završavaju i u komi, koja ponekad može da traje danima nakon što bi progutali deterdžent, tvrdi Spiler.
