Ovi crveni plodovi su neverovatni.
Višnja je bogat izvor antioksidanata i zahvaljujući tim sastojcima korisna je u sprečavaju kancera, srčanih oboljenja i artritisa.
Zbog svojstava koja poseduje, višnju zovu i plemenitim voćem. A da je plemenita znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, gde je uveliko carevala trešnja. Ovaj podatak je važan, jer je višnja i nastala ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.
Danas je najviše ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najviše uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Zahvaljujući kvalitetu predstavljamo značajnog izvoznika ovog voća, a posebno mesto zauzima oblačinska višnja iz Nišavskog okruga. U ovoj sorti spojene su mnoge biološke i tehnološke karakteristike. Ona poseduje visoku ujednačenost krupnoće ploda, ujednačeno sazrevanje, lako odvajanje od peteljke, slatko nakiseli ukus ostaje stalno prisutan, a sadržaj vode se kreće od 82 do 86 odsto. Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži zavidne količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, B1, B2, PP i karotina.
Najnovija medicinska istraživanja pokazuju da plodovi višnje sadrže bogat izvor supstanci sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju kancera, srčanih oboljenja i artritisa.
Narodna medicina je preporučuje u vidu odvara protiv grčeva i bolova u mišićima. Odvar se pravi tako što se kilogram višanja prelije sa sedam-osam litara prokuvane pa ohlađene ili destilisane vode. Zatim se sve zagreva do ključanja i oko 20 minuta kuva na toj temperaturi uz češće mešanje. Posle kuvanja vreo sadržaj se procedi, uz blago presovanje višanja na cedilu. Isparena voda tokom kuvanja nadoknadi se dodavanjem destilovane, ostavi kraće vreme da se staloži i pije umesto vode.
Višnja sadrži biljni pigment koji predstavlja moćan antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma. Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, deluju osvežavajuće na organizam. Mineral kobalt utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin, koji višnja takođe poseduje, ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti.
Zbog zanemarljivih količina šećera, redovno konzumiranje višanja sprečava pojavu dijabetesa, tvrde naučnici. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano- zglobnom sistemu.
