Brz način života koji ne mimoilazi nikog od nas mnogo je uticao na našu ishranu – kako na način ishrane tako i na namirnice koje koristimo
U vremenu kada nam dnevne obaveze nameću ritam i diktiraju kako ćemo da se hranimo, često se dešava da i iz nabolje namere grešimo kada je hrana u pitanju, ali i sokovi koje često pravimo kako bismo nadoknadili vitamine i minerale.
Živimo vremenu kada su smuti veoma popularni, kao i sveži sokovi, ali ono što je bitno jeste da i kada su oni u pitanju moramo da znamo određena pravila. Ukoliko želimo da iz sokova dobijemo ono najbolje onda moramo da znamo kako se oni prave, od kog voća i povrća i kako…
Sokovi koje spremamo u sokovnicima nemaju vlakna i nema potrebe da ih žvaćemo, sem ukoliko ne dodamo pulpu kada napravimo sok. Sokovi su dobri jer se hranljivi sastojci brzo nađu u krvi, a ukoliko su napravljeni od slatkog voća dižu šećer.
Dijabetičari treba da obrate posebno pažnju na to koje voće koriste. Oni ne smeju da koriste zrelo voće, a najbolja je kombinacija voća i povrća. Međutim, kada je njihovo kombinovanje u pitanju treba voditi računa jer organe za varenje treba rasteretiti od varenja komplikovanih kombinacija. Najbolje je sokove uzimati povremeno, sredom i petkom na primer, a odlični su za detoksikaciju organizma.
Ona je naglasila da kada uzimamo sokove, treba da imamo i neke delove voća koje ćemo moći da žvaćemo, jer se u pljuvački nalaze probiotici koji su neophodni za normalan rad organa za varenje. Sokove treba koristiti povremeno i oni nikako ne smeju da budu zamena za obrok već samo užina.
-Problem sa voćem je taj što kod banana ili pomorandži ne znamo datum kada je biljka ubrana. Kada vi uberete voćku ili cveklu pa odmah od nje napravite sok nije isto kao kada ga napravite od banane koja je ubrana pre dva meseca. Cvekla se jede sirova, na primer, dok preporučujem svima koji su pod stresom jednu šoljicu blendanog kupusa, dodala je Raićević.
Prilikom odabira voća za sokove moramo da obratimo pažnju na to da oni budu u skladu sa našim zdravstvenim stanjem. Ukoliko bolujete od čira ili gastritisa morate da izbegavate limun, pomorandžu, brusnicu i jabuku, dok oni koji boluju od raka moraju da izbegavaju prokelj i spanać.
Često pod uticajem medija i reklama odlučujemo se na kupovinu različitih uređaja kojima možemo da napravimo sokove, ali tu pravimo ozbiljne greške koje mogu samo još više da nam ugroze zdravlje.
U kontaktu sa metalom, mnogi vitamini i minerali kojima voće i povrće obiluje se gube, pa vodite računa o tome da voće cedite uz pomoć plastičnih posuda za ceđenje i obavezno sok sipajte u staklenu flašu. U kontaktu sa oštricama blendera i sokovnika, ovi hranljivi i zdravi sastojci se gube.
Najzdraviji način je da voće cedite uz pomoć plastične cediljke jer tako kroz sok dobijate i dragocenu pulpu koja će vas naterati da sok malo i žvaćete i tako stimulišete pljuvačne žlezde. U sokove koje sami spremate ne stavljajte nikakve dodatne sastojke i zaslađivače, jer se oni onda neće mnogo razlikovati od kupljenih industrijskih sokova.
Cela pomorandža je zdravija za organizam jer tako unosimo u organizam i pulpu i “meso” ove vitaminima bogate voćke. Jedenjem ne gubimo hranljive sastojke već pomažemo našim organima za varenje da bolje rade i izvuku iz pomorandže ono što organizmu najviše treba. Ako ste lenji da cedite ili blendate pomorandžu – sada imate zdrav izgovor da opravdate vaše preskaknje ceđenja.
