Količina i kvalitet hrane koju unosimo u organizam ključni su za gubitak kilograma, a ne genetika, zaključak je istraživanja spovedenog na Univerzitetu Stenford. Naučnici smatraju da genetske varijacije tek neznatno doprinose lakšem gubitku kilaže kod određenih ljudi na dijeti, ali za sam proces mršavljenja one nisu od presudnog značaja.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 609 gojaznih odraslih osoba. Ispitanici su prošli genetsko i insulinsko testiranje, pre nego što nasumično podvrgnuti jednoj od dve dijete: dijeti sa niskim procentom masnoća ili dijeti sa niskim udelom ugljenih hidrata, kojih su pridržavali 12 meseci.
Analiza gena je pokazala da postoje varijacije povezane sa načinom na koji organizam prerađuje masnoće ili ugljene hidrate. Bez obzira na gene, nivo insulina ili vrstu dijete koje su se pridržavali, ispitanici su, u narednom periodu, u proseku gubili između pet i šest kilograma, piše Gardijan.
Ono što se pokazalo kao ključno jeste to da je na gubitak kilograma učenika uticala zdrava ishrana, ističu naučnici. Oni učesnici istraživanja koji su jeli više povrća a manje prerađene hrane, zaslađenih pića i nezdravih masnoća, izgubili su više kilograma.
Profesor Lenert Verman, sa Univerziteta Grifit u Kvinslendu, kaže da je studija pokazala da najverovatnije ne postoji idealna dijeta koja odgovara određenom genetskom sklopu.
“Jedemo da bismo napunili naš želudac. Ako jedemo povrće, izgubićemo na kilaži, dok, ako navalimo na čokoladu i pomfrit, i sve to zalijemo gaziranim sokom, dobićemo na težini”, kaže on.
Učesnici istraživanja, čiji rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of the American Medical Association, za vreme njegovog trajanja učestvovali su u 22 radionice o zdravoj ishrani. Takođe, podsticani su da se bave fizičkom aktivnošću, a ponajviše da se usredsrede na ono što jedu.
Iako im je savetovano da jedu visokokvalitetnu hranu, nisu im bilo određeno dnevno ograničenje kada je unos broja kalorija u pitanju. Učesnici iz obe grupe su, tokom istraživanja, smanjili dnevni unos, u proseku, za oko 500 kalorija.
Doktorka Rouzmari Stanton sa Univerziteta Novi Južni Vels, jedna od vodećih australijskih nutricionistkinja, istakla je da se ova studija pokazala kao “izuzetno dobra”, jer upućuje na važnost konzumiranja veće količine povrća.
Kada je u pitanju izbor kvalitetnih namirnica, ona savetuje konzumiranje hrane bogate kompleksnim ugljenim hidratima, kao što su oni koji se nalaze u svežem voću i povrću, pasulju, sočivu i integralnim žitaricama.
Profesor Lenert Verman upozorava na još jednu veoma važanu stvar, doslednost i prihvatanje zdravih navika u ishrani – i to za ceo život.
