Levoruke osobe nisu baš bile najbolje tretirane kroz istoriju, iako čine svega 10 odsto populacije.
U poslednjih nekoliko decenija postojalo je više teorija o tome zašto su neki ljudi levoruki uključujući čak i ona mišljenja da to zavisi od nivoa stresa majke u trudnoći.
Istraživanje iz 1980. godine pokazalo je da se to da li ćemo biti levoruki ili desnoruki određuje pre rođenja, ultrazvučni pregledi ukazuju već na osmu nedelju trudnoće. Već u 13. nedelji bebe počnu da sisaju levi ili desni palac.
Ranije se takođe smatralo da genetske razlike između leve i desne hemisfere mozga određuju da li će se osoba bolje služiti levom ili desnom rukom. Međutim, studijom koja je objavljena prošle godine došlo se do saznanja da bi odgovor mogao da se krije u kičmenoj moždini.
Ekipa naučnika sa Univerziteta Bokum, u saradnji sa drugim univerzitetima iz Holandije i Južne Afrike, otkrila je da je aktivnost gena u kičmenoj moždini bila asimetrična onoj u materici i mogla bi da bude baš ono što određuje da li će osoba bili levoruka ili desnoruka.
Aktivnost ruku započinje u mozgu, delu zvanom motorni korteks, koji šalje signal kičmenoj moždini koja tu aktivnost prevodi u pokret. Naučnici su otkrili da bebi, dok raste u materici, do 15 nedelje trudnoće, motorni kortekst i kičmena moždina još uvek nisu povezani, ali je već predodređeno kojom će se rukom više služiti.
Drugim rečima, beba može da pravi pokrete i odabere “omiljenu ruku”, i pre nego što mozak počne da kontroliše telo.
Proučavajući ovo, istraživači su analizirali ekspresiju gena u kičmenoj moždini od 8. do 12. nedelje trudnoće. Pronašli su značajne razlike u levom i desnom delovima kičmene moždine koji kontrolišu pokrete ruku i nogu.
Razlika u ekspresiji gena može uticati različito na leve i desne delove kičmene moždine, što rezultira time da neko bude levoruk ili desnoruk, tvrde naučnici.
