Tim istraživača sa japanskog Instituta za fiziološke nauke pronašao je da aktivacija neurona izazvana društvenim stresom povećava apetit, a posebno želju za ugljenim hidratima kod testiranih miševa.
Glodari izloženi društvenom stresu su jeli hranu bogatiju ugljenim hidratima tri puta više i brže od miševa u normalnim uslovima. Takođe, zarad ugljednih hidrata prepolovili su unos masti.
Rezutati istraživanja su pokazali da mozak igra važnu ulogu u odabiru ugljenih hidrata i masti. Ova studija upravo može pružiti odgovor zašto teško odolevamo slatkišima i brzoj hrani. Ljudi generalno selektuju ono što će jesti na osnovu ukusa, kao i na osnovu stanja tela, ali tačan mehanizam po kom osnovu vrše selekciju uvek je ostao misterija.
“Mnogi ljudi koji pod stresom jedu puno slatkiša kasnije okrivljuju sebe zato što su nesposobni da razumeju sopstvene impulse“, rekao je Jasuhiko Minokoši, autor studije. – “Ali, ako znaju da je to zbog neurona, možda neće biti tako strogi prema sebi.“
Minokoši upozorava da je rezultate istraživanja teško odmah primeniti na popularne dijete.
“Ako pronađemo određeni molekul u neuronu i targetiramo ga da suzbije ove aktivnosti, to će našu dijetu i uopšte ishranu učiniti mnogo zdravijom“, ističe.
