Osobe sa povišenim kortizolom, hormonom stresa, imaju manji volumen mozga za 11,5 posto, pokazalo je istraživanje. Nivo stresa se smanjuje prijatnim aktivnostima, a naučnici preporučuju…
Stres kod ljudi srednjeg doba može da smanji mozak i pogorša pamćenje, otkrili su naučnici. Ustanovljeno je da hormon stresa kortizol, podstiče smanjivanje mozga kod ljudi u četrdesetim godinama.
Visok nivo hormona stresa može da bude rano upozorenje da je neko podložan demenciji, navodi se u istraživanju. Stres pogoršava sposobnost ljudi da razmišljaju i smanjuje volumen mozga, otkrila je studija Harvard Medikal Skul, objavljena u časopisu Neurolodži.
Ali, stres se može smanjiti prijatnim aktivnostima koje uključuju opuštanje, a naučnici smatraju da je jedno od najboljih opuštanja – masturbacija.
Tokom istraživanja, proučena je 2.231 osobe od oko 49 godina, koje ne pate od demencije.
– Naše istraživanje je otkrilo da se kod sredovečnih ljudi pre pojave demencije smanjuje i skuplja mozak. Kako bi to sprečili, jako je bitno da ljudi pronađu način kako da smanje stres. Mogli bi da probaju ranije da idu u krevet, da počnu umereno da vežbaju, uključe tehnike opuštanja u svoju svakodnevicu, a mogli bi i da odu kod svog doktora da im izmeri nivo kortizola u telu, pa ako ima potrebe da počnu da uzimaju lekove koji ga smanjuju – izjavio je vođa istraživanja doktor Ekoufo Teugu.
Učesnici istraživanja su prošli testiranje pamćenja i sposobnost razmišljanja. Osam godina kasnije, ponovili su testiranje. Deo grupe, tačnije 2018 ljudi je išlo na skeniranje kako bi im naučnici izmerili volumen mozga.
Kad su prilagodili rezultate uzrastu, polu, telesnoj masi i pušenju naučnici su primetili lošije rezultate na testovima pamćenja i razmišljanja kod ljudi sa povišenim kortizolom od onih s prosečnim nivoom.
Kortizol, koji proizvode nadbubrežne žlezde, pomaže telu da odgovori na stres. Takođe može da smanji upalu, kontroliše šećer u krvi i krvni pritisak i reguliše metabolizam. Visok nivo kortizola pronađen je kog ljudi koji su pod velikim stresom, imaju određena medicinska stanja ili uzimaju određene lekove.
– Umesto da za zadovoljavanje ostavljate mračne i usamljene noći, masturbaciju bi trebalo upražnjavati tokom radnog vremena. Mislim da bi poslovna politika koja uključuje pauze za masturbaciju rezultirala sa sretnijim, usmerenijim i produktivnijim radnicima – objašnjava doktor Clif Arnal.
Psiholozi smatraju da bi ‘pauza za masturbaciju’ mogla da bude rešenje za gomilanje stresa tokom radnog vremena. Ali, upozoravaju da ne bi bila dobar način za rešavanje stresa ljudima kojima je teško da dođu do klimaksa.
