Dokazano je da pojedini probiotici, pre svega Lactobacillus casei, zaista jačaju imunitet.
Neuravnotežena ishrana, stres, lekovi i visoka telesna temperatura mogu da izazovu poremećaj u radu crevne flore i dovedu do mnogobrojnih zdravstvenih problema, čak i do slabljenja imunološkog sistema. Poslednjih godina u proizvodnji fermentisanih mlečnih proizvoda sve više se koriste probiotici, odnosno jedna ili više kultura živih mikroorganizama koje, kako tvrde stručnjaci, značajno popravljaju svojstva prirodne mikroflore u ljudskom digestivnom traktu. Ali pošto način na koji ove “dobre” bakterije funkcionišu nije u potpunosti istražen, Olivije Gule, poznati francuski profesor pedijatrije i nutricionista Dečje bolnice “Neker” u Parizu, nudi odgovore koji mogu potvrditi istinu i razotkriti neke od zabluda o probioticima.
Dokazano je da pojedini probiotici, pre svega Lactobacillus casei, zaista jačaju imunitet. Oni štite sluzokožu creva i sprečavaju umnožavanje i delovanje loših, patogenih bakterija. Njihovim redovnim konzumiranjem stimuliše se proizvodnja belih krvnih zrnaca i antitela koji eliminišu mikrobe iz organizma. Jačaju odbrambeni sistem.
Mnogobrojna istraživanja sprovedena sa probiotikom Lactobacillus Rhamnosus GG pokazala su takođe da on jača odbrambeni sistem organizma, zaustavlja rast patogenih mikroorganizama, učestvuje u procesu uklanjanja otrova iz organizma, utiče na smanjenje nivoa lošeg LDL holesterola u krvi, obnavlja sluzokožu creva posle terapije antibioticima, ubrzava oporavak od alergija, kontroliše naseljavanje bakterija Helicobacter pylori na sluzokoži želuca i smanjuje rizik od pojave raka debelog creva.
Preporučuju se deci
Naučnici su tek nedavno otkrili da je crevna flora kod dece i odraslih osoba koje boluju od alergija ili hroničnih upala vrlo specifična. Oni smatraju da će u bliskoj budućnosti osobe sklone alergijama koje budu redovno konzumirale odgovarajuće probiotike uspeti da uspostave ravnotežu crevne flore i na taj način sprečiti nove alergijske napade. Zato najveći svetski proizvođači mleka za bebe svoje proizvode najnovije generacije obogaćuju probioticima koji postižu efekat najsličniji majčinom mleku.
Regulišu probavu
Naučno je utvrđeno da probiotik Bifidus actiregularis i Lactobacillus plantarum stimulišu tranzit hrane kroz creva i sprečavaju pojavu nadutosti i bolova u želucu. Pritom ove dobre bakterije ne uzrokuju dijareju jer stupaju u akciju samo kada se prolaz hrane kroz creva odvija suviše sporo, odnosno kada se ona više od 48 sati zadržava u digestivnom sistemu.
Profesor Olivije Gule, međutim, ističe da je efekat uzimanja ovog antibiotika najbolji ukoliko se osoba koja ga redovno konzumira istovremeno hrani zdravo i uravnoteženo, u organizam unosi dovoljno vode i vlakana i redovno se bavi fizičkim aktivnostima.
Jogurt nije jedini
Pogrešno je uverenje da probiotika ima samo u jogurtu i drugim fermentisanim mlečnim proizvodima. Istina, većina do sada proučenih i komercijalizovanih probiotika mogu se naći u mlečnim proizvodima, ali ima ih i u pojedinim vrstama mleka u prahu za bebe, dodacima u ishrani, pa i u lekovima.
Redovno uzimanje
Nažalost, dejstvo probiotika traje najviše deset dana posle prestanka konzumiranja, jer oni tada umiru, a organizam ih odbacuje.
Prebiotici su oni delovi hrane koju ljudski organizam nije u stanju da svari, kao što su biljna vlakna, inulin i fluktooligosaharidi, odnosno posebne vrste šećera koje enzimi našeg digestivnog trakta ne mogu da apsorbuju, pa oni neoštećeni stižu u debelo crevo i služe kao neka vrsta “podloge” na kojoj se razvija crevna flora.
Prebiotici selektivno stimulišu rast i aktivnosti jednog ili više probiotika u debelom crevu. Oni stimulišu njihov razvoj i preživljavanje dok prolaze kroz gornji deo probavnog trakta i omogućuju njihovo naseljavanje u mikroflori debelog creva. Slično deluju i pojedine vrste voća, posebno banane. Ali što su banane zrelije, njihovo delovanje je slabije, pa ih treba jesti što svežije.
