„Muzika leči“, kako se kaže, i ima moć da nas učini srečnim, tužnim ili da čak izazove društvene promene. Ali takođe ima lekovitu moć i istraživači žele da saznaju kako to funkcioniše.
Umirujući zvuci violine i graciozni pokreti plesača mogu da skrenu misli od bolnih bolničkih procedura kao što je hemoterapija.
“Umanjuje nivo nervoze i može da pomogne da se umanji količina lekova koji su potrebni pacijentu”, objašnjava muzičarka Marta Vans.
Istraživači u Nacionalnim institutima za zdravlje proučavaju na koji način tačno muzika utiče na organizam.
“Ako bi mogli da proučavamo umetnost na isti način na koji nauka proučava lekove i druge terapije, mislim da bi mogli da učinimo više za zdravlje čitave osobe”, smatra Džulija Lengli iz umetničkog programa “Džordžtaun Lombardi”.
Operska pevačica Rene Fleming je deo studije, ona sarađuje sa istraživačem Dejvidom Džengrom.
“Ako želite da uključite određene delove mozga, morate da navedete osobu da peva ili svira instrument ili da postane deo procesa stvaranja muzike”, ističe Dejvid Džengro.
Dok joj snimaju mozak, Rene Fleming govori, peva ili zamišlja delove muzike. Istraživači su ustanovili da je procesovanje muzike veoma komplikovan proces, a da je zamišljanje muzike možda još komplikovanije. I ta muzika mogla bi da bude način za uključivanje delova mozga i ubrzanje procesa izlečenja.
“Neuronauka može da nam pomogne da shvatimo koji delovi mozga su aktivni kada pravimo muziku. I ako bi mogli da ustanovimo koji deo mozga je takođe pogođen bolešću ili poremećajem ili povredom. Sada znamo da muzika može da bude deo rešenja da se pomogne tom delu mozga”, kaže Džengro.
Ali pored lečenja, učenje ili sviranje muzike održava oštrinu razmišljanja, poboljšava jezičke sposobnosti dece i pomaže u poboljšanju ocena u školi.
