Eskimi imaju 50 reči za različite vrste snega, poput onog koji sporo pada ili je taman dovoljno mekan za sanke.
Širom sveta se mogu pronaći izrazi za koje prevod na srpski jezik ne postoji, a stručnjaci kažu da je odličan način za upoznavanje neke zemlje i ljudi koji tamo žive (osim proučavanja hrane, noćnog života i umetnosti) listanje pravopisa, rečnika ili razgovor s lokalcima.
Ovo su neke od takvih reči:
Norveški: Forelsket
Neopisiva euforija koju osećaju zaljubljeni.
Japanski: Tsundoku
Knjiga koju smo kupili, ali je nikada nismo pročitali.
Švedski: Fika
Druženje uz kafu i kolač ili pecivo kako bi se zastalo i uživalo u trenutku.
Tagaloški (Filipini): Kilig
Osećaj koji stvaraju “leptirići u stomaku” u romantičnim situacijama.
Nemački: Rückkehrunruhe
Nostalgično osećanje koje imamo kada se vratimo kući s putovanja i shvatimo da počinjemo da zaboravljamo ono što smo doživeli.
Ruski: Pochemuchka
Dete koje postavlja previše pitanja.
Kivila (Papua Nova Gvineja): Mokita
Istina koju svi znaju, ali su se dogovorili da je neće komentarisati.
Francuski: Dépaysement
U doslovnom prevodu reč je o nedostatku domovine, a značenje se vezuje za dezorijentiranost ili kulturološki šok zbog kojeg se osećamo kao stranci.
Indonezijski: Jayus
Izraz za šalu koja je toliko neduhovita da ne možemo da prestanemo da se smejemo.
Inuitski: Iktsuarpok
Osećaj iščekivanja gosta zbog kojeg često gledamo kroz prozor.
Jidiš: Luftmensch
“Osoba od vazduha”, koja ima “promaju u glavi”, odnosno samo sanjari, ništa ne radi i ne zarađuje.
Škotski: Tartle
Osećaj oklevanja pri predstavljanju jer smo zaboravili ime osobe koju želimo da upoznamo s drugima.
Portugalski: Cafuné
Nežno provlačenje prstiju kroz nečiju kosu.
Holandski: Gezelligheid
Sreća i osećanje pripadanja koje nas obuzima kad provodimo vreme s osobama koje volimo.
Španski: Duende
Doslovno prevedeno znači “imati dušu”, a reč je o snažnom osećanju koje nas obuzima kada, na primer, posmatramo umetničko delo ili flamenko, zbog čega se ježimo, smejemo ili plačemo.
