Čak i pre nego što je Florens Najtingejl, engleska bolničarka iz 19. veka obrazovana na Kings koledžu u Londonu, savetovala da bolnice treba graditi tako da u njih ulazi što više sunca, ljudi su primetili da dnevno svetlo pomaže očuvanju zdravlja.
Ni do sada, međutim, nije bilo baš puno istraživanja koja su pokušala to da objasne.
Naučnici sa Univerziteta Oregon sproveli su studiju pomoću modela soba, čija veličina je bila tolika da su u nju mogle da se smeste lutke.
Cilj im je bio da uporede šta se događa u sobama izloženima dnevnom svetlu kroz staklo, sobama izloženima ultraljubičastom svetlu i onima koje su u tami, piše National Public Radio.
Za ogled je korišćena i mešavina prašine prikupljene iz pravih kuća u Portlandu.
Posle 90 dana, sakupili su prašinu i analizirali prisustvo bakterija koje su se u njoj zatekle. Pokazalo se da su sobe koje su bile izložene dnevnom svetlu imale manje bakterija, i to čak upola manji broj bakterija sposobnih da rastu, u poređenju sa tamnim sobama.
Sobe sa ultraljubičastim zracima imale su tek nešto malo manje takvih bakterija nego one izložene dnevnom svetlu. Posmatrano je stanje kod oba svetla, pošto je poznato da je ultraljubičasto svetlo dobar dezinficijens.
Naučnike je iznenadilo prisustvo velikog broja bakterija koje mogu da se razmnožavaju, jer je unutrašnja prašina kao pustinja, previše suva za većinu bakterija i drugih stvari koje se razmnožavaju.
U tamnim sobama je bilo 12 odsto bakterija u poređenju sa 6,1 odsto u sobama izloženima ultraljubičastom svetlu. Ipak, šest odsto od milion bakterija još uvek predstvalja veliki broj.
Dnevno svetlo itekako utiče na kvalitet vazduha. U sobama sa dnevnim svetlom nalazi se i manje bakterija koje se nalaze u ljudskoj koži. Neke od njih koje uopšte ne prežive u svetlim sobama, pripadaju porodici bakterija koje izazivaju respiratorne bolesti.
Naredna studija ovog tima naučnika baviće se time koliko je svetla potrebno da nestanu klice, pa će tako arhitekte u budućnosti moći da projektuju zgrade imajući taj podatak u vidu.
Mikroorganizme je vrlo je teško iskoreniti iz bolnica i laboratorija. Pokušaj da se oni “istrebe” iz bolničkog prostora nije najbolji pristup oslobađanja od bakterija. Neki mikrobi su za nas korisni, kao npr. oni u jogurtu.
Možda bi više smisla imalo obogatiti okruženje u zatvorenom prostoru mikroorganizmima koji nisu štetni ili su čak korisni, smatraju naučnici.
