Gornji Milanovac — Svaka krizna situacija na najbolji način pokaže koliko se ne može bez sela i svega što se na njemu proizvodi.
Pre dve godine korona virus je mnoge vratio upravo na mesta odakle su potekli, a sada kad već danima traje rat u Ukrajini i čitav svet pravi zalihe hrane srpski seljak za to ne mari, jer bar da se prehrani od svog rada uvek će moći.
Ivica Perić iz sela Pranjani na jednom hektru proizvodi pšenicu i očekuje rod od oko četiri tone.
“Na našem planinskom terenu parcele su usitnjene, ali od uzgoja pšenice i kukuruza se ne odustaje. Mahom smo to koristili za lične potrebe u domaćinstvu i nismo prodavali, kao i za prehranu stoku. Imajući u vidu čitavu ovu trenutnu krizu, vidimo i na ovaj način da život na selu iako je težak ima svoje brojne prednosti. Za razliku od stanovnika po gradovima koji u strahu i ubrzano prazne rafove sa brašnom, mi se oko toga ne sekiramo. Toga nam neće faliti”, kaže Ivica za RINU.
Ono što predstavlja veliki problem poljoprivrednicima jesu druga potencijalna poskupljenja, poput nafte i đubriva koji su neophodni da bi proizvodnja bila uspešna, a rod zadovoljavajući. Da bi rod bio dobar potrebno je minimum 500 kilograma veštačkog đubriva, u proizvodnju se ulažu žive pare a zarada se kasnije čeka, što može biti otežavajuća okolnost.
“Sve je skočilo, pa tako i sav repro materijal, ali očekujemo i porast cene naših proizvoda koje plasiramo. Otkupna cena pšenice bila je 20, a sada 40 dinara. Ali, ulaganja su sada mnogo veća stoga svako subvencionisanje od strane resornog ministarstva u ovom trenutku nam je od velikog značaja. Ukoliko potražnja za pšenicom skoči, postoji i mogućnost da proširimo parcele pod ovim žitaricama”, kaže Perić.
Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.
B92
