Mediji su preplavljeni savetima kako da smršamo, šta da jedemo, koje neverovatne napitke da pijemo, iako su do sada, jedina rešenja bila ona u kojima vodimo računa šta i kada jedemo i koliko se krećemo i vežbamo. Sada, postoji nada da je revolucionarni lek na pomolu!
Prava pandemija gojaznosti se dešava u svim razvijenijim zemljama, pa i kod nas. Zato se stalno pojavljuju naslovi u kojima se obećava magičan napitak, razni suplementi, pa čak i garderoba, koja nam pomaže u skidanju kilograma. Na žalost, nema tog napitka koji nam može skinuti salce.
Do sada jedine dokazane metode, sem redovne fizičke aktivnosti su i:
Povećanje broja i raznovrsnosti naših probiotskih bakterija (koje vare našu hranu) u crevima, pošto je dokazano da što više sojeva i količine bakterija postoji u crevima, to je osoba mršavija. To ćemo uraditi ishranom koja mora da bude bogata vlaknima, pošto ona hrane te bakterije i povećavaju njihovu raznolikost i brojnost. Preporučena ishrana je što više voća, povrća, mahunarki, integralnih žitaricama, orašastih plodova i semenki. Umereno jesti fermentisane mlečne proizvode – jogurt, domaći kefir, kiselo mleko, pavlaka, meki sirevi (gauda). Tu su i tradicionalni i, bitno je da su domaći, kiseli kupus, turšija i zaboravljena supa od junećih i goveđih kostiju. Izbegavati antibiotike, a suplementi koji sadrže probiotske bakterije su poželjni. Potrebno je obezbediti i pravu „hranu“ za naše bakterije, a tih prebiotika (kako se zovu) ima i u sledećim namirnicama: špargla, banane, ovsena kaša.
Vreme kada jedemo je bitno, pošto je naš organizam „isprogramiran“ da jede i vari preko dana. Večernji obrok se duže vari, a za eliminisanje masti i šećera iz krvi je potrebno i do dva i po puta više vremena, a to je ono što goji. Zato bi doručak trebalo da bude najobimniji obrok u kom možemo da jedemo šta želimo. Ručak je već manji obrok sa smanjenom količinom ugljenih hidrata (hleb i pekarski proizvodi, žitarice, testenine, krompir, slatkiši). Večera, ne posle zalaska sunca, najmanji obrok po količini, bazirana na proteinima (nemasno meso, riba, mlečni proizvodi, mahunarke, orašasti plodovi, semenke) i povrću. Voće možemo jesti do popodne.
Pravilno korišćenje zdravih masti u ishrani, a to znači od ulja sva devičanska – suncokretovo, maslinovo, laneno, susamovo, od koštica grožđa, ali nikako za pečenje, prženje, kuvanje, već samo sirova. Za termičku obradu koriste se samo masti životinjskog porekla – puter, svinjska mast… A najbolje je ne koristiti masnoće pri termičkoj obradi, već pržiti u posuđu od keramike (posebna vrsta) ili teflona, a peći u papiru ili kesama namenjenim samo za to (ima ih u svim prodavnicama).
Najbolja vest je da je nauka, možda, napokon pred rešenjem i da je na pomolu revolucionarni lek. On je zasnovan na iskustvima sa operacijama smanjenja želuca, a reguliše nivo hormona koji nam govore kada smo gladni, koliko da jedemo i kada smo siti. Narušen balans ovih hormona dovodi do povećanog unosa hrane, stalne gladi i gojaznosti. U istraživanjima koja su pri kraju, osobe koje su 4 nedelje koristile ovaj lek su izgubile od 6 do 10 kilograma, bez dijeta, mučenja i osećaja gladi. Ukoliko bi se ovaj lek našao u prodaji, posledice toga bi bile nemerljive.
Gojaznost uzrokuje niz bolesti koje imaju najveću stopu smrtnosti – dijabetes, kardio – vaskularne i bolesti srca, veliki broj vrsta kancera. Sem toga i probleme sa mentalnim zdravljem, hormonima, koštano-zglobnim sistemom, digestivnim traktom… To toliko opterećuje zdravstvene sisteme, da bi dobit bila višestruka – materijalna, u funkcionalnosti i brzini, opterećenosti kapaciteta, što bi uticalo na razvoj društva u celini.
Zato, istraživači koji budu pronašli lek za gojaznost, mogu očekivati Nobelovu nagradu, pošto će uticaj na celu civilizaciju biti ogroman!
